Обраћање председника Вучића на седници Савета безбедности УН поводом шестомесечног извештаја УМНИК-а

"Поштовани председавајући Савета безбедности,

 

Уважени чланови Савета безбедности,

 

Поштована специјална представнице генералног секретара,

 

Дозволите ми, пре него што пређем на Извештај о коме данас говоримо, да вас подсетим да је 19. априла било тачно 11 година од када је у Бриселу усвојен најважнији споразум између Београда и Приштине на путу ка нормализацији односа. Један од потписника била је и Европска унија. Једанаест година касније, иако су Срби испунили све тешке обавезе из поменутог споразума, Заједница српских општина и њено формирање нису ни на видику. За све Србе који живе на КиМ, за целу Србију, ових 11 година је 11 година неиспуњених обећања, свакодневних изговора и неистина, 11 година случајне или намерне неспособности ЕУ да, као гарант тог споразума, ствари помери са мртве тачке. Наравно, све то резултовало је оним што данас можемо да назовемо правно насиље и физичко узнемиравање српског становништва на Косову и Метохији.

 

Најпре желим да се захвалим генералном секретару Гутерешу и специјалном представнику Зијаде на напорима којe улажу у спровођење мандата УНМИК, у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Тим пре је овај извештај значајан, јер иако не осликава у потпуности тежину ситуације на терену, он фактографски бележи готово сва значајнија дешавања током извештајног периода што може бити од велике важности за државе чланице. Ипак, како бисмо јасније сагледали овај извештај у његовој пуноћи, желим да овом уваженом телу скренем пажњу на неке врло битне чињенице.   

 

Извештај о раду УНМИК, који је данас пред нама, разматра се после месец и по дана од како је ово високо тело 8. фебруара 2024. године одржало посебну ванредну седницу о ситуацији на Косову и Метохији. Подсетићу да је та хитна седница одржана по пријави Републике Србије да Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, под вођством тамошњег албанског руководства, угрожавају међународни мир и безбедност.

 

Уз ту пријаву и захтев за одржавањем хитне седнице, Република Србија је приложила и детаљно образложење мера, којима су ПИС под водством косметских Албанаца континуирано и намерно креирале неподношљиве услове за живот Срба и других неалбанаца. Такође је СБ предочила све поступке којима те институције спроводе добро испланирано, широко распрострањено и систематско малтретирање српских цивила, укључујући континуирано правно насиље, физичко насиље и селективно таргетирање.

 

Ванредна седница СБ 8. фебруара је одржана захваљујући томе што су сви чланови СБ оценили да су наши аргументи по поднетој пријави за ту седницу чињенично засновани и у складу са тим одобрили наш захтев. Посебно наглашавам да већину, која је прихватила нашу аргументацију, овде чине државе које не поштују суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, на начин како је то прописано одредбама правно-обавезујуће Резолуције 1244 СБ УН. Отуда је утолико значајније што је баш таква структура чланица СБ уважила наше аргументе и на тој ванредној седници размотрила етнички мотивисано, намерно креирање неподношљивих услова за живот Срба, као и кампању добро испланираних, широко распрострањених и систематских малтретирања српских цивила и њихов прогон од стране Привремених институција самоуправе на КиМ.

 

Подсећам и да су скоро сви чланови овог високог тела исказали озбиљну забринутост за положај Срба и других неалбанаца на КиМ те позвали на Дијалог. Посебан акценат том приликом стављен је на акутну меру укидања платног промета у динарима, којом је приштински режим драматично отежао свакодневни живот Срба и других неалбанаца, који већину својих примања остварују управо у динарима. Ово питање разматрано је и у контексту ускраћивања приступа чак и основним социјалним услугама какве су здравство, школство и др.

 

Међутим, мера укидања динара која је дошла – као кулминација дуготрајне, свеобухватне и етнички мотивисане кампање широко распрострањених и систематских напада на цивилно становништво од стране приштинских институција – и даље је на снази. Уколико се сећате, Аљбин Курти је овде говорио, пред вама, да даје Србима тромесечни прелазни период, током којег ниједно право Срба неће бити злоупотребљена када је реч о примању и давању динара као валуте. Наравно, од тренутка када је седница завршена, нико ни у Приштини ни у међународној заједници није никада поменуо тромесечни прелазни период, а све мере против Срба, у вези са динаром, почеле су одмах да се примењују. Због тога становништво на КиМ не може да прими пензије, плате, социјална примања, дечије додатке и све друге принадлежности, а предшколске, школске, високошколске, здравствене, социјалне и све друге институције су практично онемогућене да раде. Оне које још увек раде, суочавају се са свакодневним страховима својих запослених од неоснованог хапшења, које Куртијев режим масовно спроводи под лажним оптужбама. Једнако су погођена деца у вртићима, пензионери и тешко болесни у руралним срединама, самохране мајке, али и сви други. Ово је вероватно једино питање којем ПИС приступају без дискриминације. Сви су подједнако погођени, без обзира на њихову доб и пол. Битно је само да су неалбанци и да не подржавају њихову шовинистичку политику стварања друштва које ће служити остваривању великоалбанске идеје.

 

 

Искористићу ову прилику и да обавестим све државе чланице, које су, верујемо искрено и доброј намери, позивале на Дијалог, да је од 8. фебруара 2024. године до данас, на основу Резолуције СБ 1244 и Резолуције ГС 64/298 (2010) у Бриселу одржано пет рунди разговора. За све то време, једино што је проистекло из тих разговора је разоткривање правих мотива ПИС у Приштини. Наиме, Бисљими, који је иначе заменик Курија и његов саучесник у прогону цивилног становништва, је током разговора у Бриселу потврдио да је становништво погођено њиховом једностраном ескалаторном одлуком да фактички укину динар на КиМ. За разлику од Куртија, који је пред овим уваженим телом тврдио да Србија лажно оптужује и да нико, па ни Срби, није погођен њиховом одлуком Бисљими је био искрен и признао њихове праве намере на да КиМ укину све што је српско. Дакле, и он је као и Курти, остао веран својим великоалбанским хегемонистичким идејама које подразумевају да са Србијом нема преговора, а са Србима суживота. У складу са тим је било и његово понашање у процесу Дијалога, који је све време настојао да обесмисли кроз тактику „саботажа кроз присуство“. Он није показао никакву спремност да се у Дијалогу, на који сте ви позивали, постигне компромисно решење које ће заштитити становништво.

 

 

Даме и господо,

 

Упоредо са тим, приштинска брутална репресија у извршењу прогона Срба и других неалбанаца је додатно проширена и појачана. ОД ОДРЖАВАЊА ВАНРЕДНЕ СЕДНИЦЕ 8. ФЕБРУАРА, НАД СРБИМА ЈЕ ИЗВРШЕНО 16 НОВИХ ЕТНИЧКИ МОТИВИСАНИХ ИНЦИДЕНАТА И НАПАДА. Они укључују:

 

1. Оружани напад на српске младиће у Грачаници,

2. Пуцње и застрашивање све малобројнијих српских повратника у западном делу КиМ,

3. Наставак неоснованог лишавања слободе и

4. Насилно полицијско уклањање табли са називима места написаних на српском језику ћириличког писма у већински српским општинама севера КиМ. Континуирани напади у оквиру кампање прогона Срба су после 8. фебруара проширени и на упаде приштинских параполицијских снага у српске апотеке у Косовској Митровици, Зубином Потоку и Звечану, у којима су извршиоци прогона Срба одузели велике количине лекова.

 

Са друге стране, Извештај УНМИК, који иако сачињен фактографски прецизно, није у могућности да рефлектује све чињенице које су у повезане у дужем временском ланцу и које тек када се заједно анализирају, представљају драматичне чињенице и стварну слику стања на терену. Јасно је да је ово последица ограничености извештајног периода, али пре свега методологије која се већ јако дуго примењује. Она се своди на пуко и врло штуро бележење догађаја током извештајног периода. Уважени представници држава чланица, због свега наведеног, моја је обавеза да вам пружим додатан увид у обрађене догађаје, како бисте могли да сагледате свеукупну ситуацију на одговарајући начин.

 

ОДРЖАВАЊЕ ВАНРЕДНЕ СЕДНИЦЕ СБ УН У ИЗВЕШТАЈУ НИЈЕ ПРЕДСТАВЉЕНО КАО ПОСЕБНО БИТАН ДОГАЂАЈ. Та седница је поменута само у тачки 22. А чак и у том случају, нетачно је наведено је одржана по захтеву Србије „to discuss the consequences of the new currency regulation“.

 

Ова тврдња је чињенично нетачна, јер је српски захтев за одржавање ванредне седнице, који је усвојио СБ УН, био заснован на аргументованој пријави за угрожавање међународног мира и безбедности од стране Приштине. Нелегално укидање динара пријављено је и размотрено у том контексту само као део пријаве против ПИС у Приштини за: 1) Систематске, широко распрострањене и добро планиране нападе на Србе од стране ПИС у Приштини и 2) Намерно креирање неподношљивих услова за живот Срба и 3) Извршење прогона Срба.

 

Драматична пријава о прогону Срба, коју је на ванредној седници размотрио СБ, као и сама дискусија, у Извештају је безлично предсетављена на следећи начин: „Mr. Vučić and Mr. Kurti participated in the session, presenting contrasting narratives regarding the situation in Kosovo and the regulation’s impact”.

 

У том смислу, сматрам да је важно да се подсетимо да Србија на тој седници није излагала било какав "наратив". Сасвим супротно, моје излагање било је пуко набрајање конкретних података и чињеница о кампањи систематског, добро испланираног и широко распрострањеног напада Приштине на српско цивилно становништво.

 

Том приликом сам, између осталог, навео конкретне податке о: 

 

- Нелегалној експропријацији више од милион метара квадратних српског земљишта за изградњу илегалних база специјалне полиције на северу КиМ,

- Онемогућавању слободе кретања Срба путем безразложних заустављања, понижавајућег поступања, пребијања, па чак и вршења других аката насиља на илегално успостављеним оружаним пунктовима и на другим местима на читавом подручју северног Косова и Метохије,

- Арбитрарним хапшењима десетина виђенијих Срба, као и неосновано дугом притвору који им се одређује само на основу етничке припадности – а без подизања оптужница,

- Безразложном отварању ватре приштинских специјалних снага и готово сталном присуству оклопних борбених возила у мирним урбаним срединама,

- Доношењу одлука о одузимању зграда у власништву српских институција, које су власници тих објеката више од једног века,

- Завођењу 9-месечног илегалног ембарга на српску робу и заплене легалне робе у власништву српских трговаца,

- Насилном отимању имовине Српске православне цркве, чиме Приштина нарушава специјалне заштитне зоне око објеката СПЦ, и то док српске сакралне објекте старе више векова присваја и преименује у албанске,

- Преоравању и уништавању српских гробаља,

- Наоружавању илегалних тзв. КСБ, које би на основу Параграфа 9.b, Параграфа 15 и члана 6. Анекса 1. Резолуције 1244 СБ УН морале да буду демилитаризоване и расформиране,

- Онемогућавању исплата 60.946 плата и пензија Србима на Косову и Метохији, 2.430 стипендија за студенте и ученике, средстава за финансирање народних кухиња за око 2.000 социјално најугроженијих грађана, као и сва друга примања Србима,

- 470 некажњених етнички мотивисаних напада на Србе

- 75 напада на сакралне објекте Српске православне цркве

- 25 напада на српску децу, укључујући и на покушај убиства српског 11-годишњег детета од стране припадника илегалних КСБ на Божић 2023. године.

 

 

Не можемо да избројимо колико пута су догађаји из Бањске поменути од стране различитих међународних званичника, медија и чак пред овим Саветом. Са друге стране, ни промил те загрижености није искоришћен да се покрене питање ужасног злочина који је извршио војник под командом, овде присутне, Вљосе Османи; униформисани војник такозваних КБС, који је, док је био на дужности, користећи својуе службено оружје уочи Божића, хладнокрвно пуцао на једанаестогодишњег дечака Стефана Стојановића и његовог двадесетједногодишњег рођака Милоша Стојановића. Понекада се питамо да ли је чињеница да је оптужен за мањи прекрај због тога што су његове жртве били етнички Срби.

 

Дозволите ми да вас подсетим још једном на Куртијеве речи које је изговорио овде на седници овог уваженог тела. Курти је рекао следеће: „Уредба не чини ништа да забрани или спречи Владу Србије да пружи финансијску подршку косовским Србима. Свака супротна сугестија није ништа друго до лажна пропаганда која има за циљ подстицање етничких тензија. Уредба настоји само да обезбеди транспарентност и законитост готовине која се увози на Косово, у складу са нашим Уставом и монетарном политиком ЕУ. Иста правила важе за сав увоз готовине из било које земље, у било којој валути: НЕ ЗАБРАЊУЈУ ТРАНСФЕРЕ ДИНАРА ИЗ СРБИЈЕ“.

 

ДОКАЗ ДА ЈЕ КУРТИ ЛАГАО ОВО ВИСОКО ТЕЛО је што се и пре неколико дана на састанку Дијалога у Бриселу разговарало управо о решавању овог проблема. Необорив доказ је и чињеница да је амерички специјални представник за западни Балкан 14. марта у Приштини (више од месец дана пошто је Курти слагао пред СБ) изјавио да је питање динара: „хитно хуманитарно питање које мора одмах да се реши“. Господин Ескобар је такође изјавио да је „био дирнут“ причама обичних Срба на које је забрана динара најдиректније утицала. Амерички изасланик је том приликом казао и да је Аљбин Курти одбио његов план за решавање тог хуманитарног питања. На питање медија ЗАШТО ЈЕ КУРТИ ОДЛУЧИО ДА НАСТАВИ СА ЗАБРАНОМ ДИНАРА ЗНАЈУЋИ ДА СЕ ТО ПИТАЊЕ МОГЛО РЕШИТИ КРОЗ ОСНИВАЊЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРПСКИХ ОПШТИНА, господин Ескобар је одговорио да је то питање за Аљбин Куртија. Курти је лагао пред овим Саветом и када је говорио о наводном увођењу тромесечних мера прилагођавања на одлуку о динарској валути, што се није догодило, већ су уместо тога уследиле нове забране и репресија.

 

 

Дакле, све горенаведене чињенице потврђују да Приштина и Курти никада нису говорили истину, а чињенице сведоче да је истина да су Срби на Косову и Метохији мета добро испланираног, систематског и широко распрострањеног малтретирања од стране приштинских институција, са циљем извршења њиховог прогона. Након одржане ванредне седнице СБ, та чињеница је требало да буде јасно наглашена у Извештају, заједно са недвосмисленом осудом приштинског насиља. Ми не очекујемо да УНМИК своје извештаје боји у складу са политичким жељама и аспирацијама било које од заинтересованих страна. Баш супротно, али ми баш зато апелујемо да се извештавање темељи искључиво на чињеницама и из тог разлога очекујемо да УНМИК јасно и прецизно извештава државе чланице о стању на терену. Веродостојно извештавање не подразумева вредносну неодређеност према догађајима који директно угрожавају становништво на КиМ. То никако не може бити прихватљиво, јер је УНМИК дужан да се према мандату који му је ово високо тело поверило, јасно и гласно одреди према сваком покушају да се угрози цивилно становништво у Покрајини.  

 

Такође, мишљења смо да у Извештају недостаје обавештење према СБ о конкретним мерама које је Специјални представник ГС предузео како би обесхрабрио, предухитрио, онемогућио или санкционисао приштинско насиље и прогон Срба и других неалбанаца. Подсећам да међународно цивилно присуство, на чијем је челу Специјални представник, има обавезу да осигура нормалан живот на Косову и Метохији. У Параграфу 10 Резолуције 1244 се јасно наводи да се Генерални секретар овлашћује да успостави међународно цивилно присуство како би се, између осталог, „НАДГЛЕДАО РАЗВОЈ ПРИВРЕМЕНИХ ДЕМОКРАТСКИХ ИНСТИТУЦИЈА САМОУПРАВЕ“ и „КАКО БИ СЕ ОБЕЗБЕДИЛИ УСЛОВИ ЗА МИРАН И НОРМАЛАН ЖИВОТ СВИХ СТАНОВНИКА КОСОВА“.

 

Годинама уназад слушали смо да је Специјални представник пренео своја овлашћења из на Привремене институције самоуправе, те да стога нема правног основа да предузима правне и друге радње. Међутим, подсетићу СБ да су те надлежности на Привремене институције пренете од стране Специјалног представника путем „уставног оквира за привремену самоуправу на Косову“.

 

Тај документ је 15. маја 2001. године, на основу мандата датог Резолуцијом 1244 СБ УН, кроз уредбу бр. 2001/9, донео управо Специјални представник ГС и он је још увек на снази. У вези са тим подсећам да се управо у поглављу 12 УНМИК УСТАВНОГ ОКВИРА ЈАСНО НАВОДИ СЛЕДЕЋЕ: „The exercise of the responsibilities of the Provisional Institutions of Self-Government under this Constitutional Framework shall not affect or diminish the authority of the SRSG to ensure full implementation of UNSCR 1244 (1999), INCLUDING OVERSEEING THE PROVISIONAL INSTITUTIONS OF SELF-GOVERNMENT, ITS OFFICIALS AND ITS AGENCIES, AND TAKING APPROPRIATE MEASURES whenever their actions are inconsistent with UNSCR 1244 (1999) or this Constitutional Framework“.

 

Дакле, неспорно је да Специјални представник има јасну обавезу да извести о томе које је конкретне мере предузео да, у складу са мандатом из Резолуције 1244 СБ УН и Уставним оквиром, заустави и онемогући етнички мотивисан прогон становништва или да бар понуди објашњење зашто такве мере није предузео, ако је то случај. Уместо тога, као што сам навео, у овом Извештају добили смо само набрајање готово свих појединих случајева, али потпуно изван јасног контекста прогона цивилног становништва који се одиграва у реалности на терену и коју је на ванредној седници размотрио СБ.

 

Међутим, док је ванредна седница Савета безбедности поменута само једном, а напади на становништво у оквиру приштинске кампање њиховог прогона ниједном, ТРАГИЧНИ ДОГАЂАЈИ У СЕЛУ БАЊСКА ОД 24. СЕПТЕМБРА СУ У ОВОМ ИЗВЕШТАЈУ ПОМЕНУТИ НА УКУПНО 8 МЕСТА.

 

Због тога не могу да не поновим оно што сам казао и на ванредној седници СБ, а што упућује на закључак да ти догађаји нису никакав узрок, већ последица Куртијеве репресије и прогона над Србима. Србија је насиље у Бањској још прво вече недвосмислено осудила, и баш зато неће да ћути и допусти да се та трагедија користи као алиби за прогон Срба, као и скретање пажње са чињенице да се тај прогон на терену свакодневно одиграва.

 

Подсетићу да је Република Србија током више од годину дана пре тих трагичних догађаја јавно упозоравала све међународне представнике да су Срби на Косову и Метохији суочени са систематичним и широко распрострањеним нападом и насиљем Куртијевог шовинистичког режима. Од јесени 2021. Срби су потпуно искључени из политичког и економског система такозваног „Косова“. Српска полиција предвиђена чланом 9 Бриселског споразума замењена је моноетничким Куртијевим паравојним формацијама које малтретирају, пребијају и хапсе. Нико није желео да чује наше молбе да се заустави тај терор.

 

Приштина систематски подрива живот и елементарна права српског народа на КиМ. Подсетићу вас да је Приштина тада у већински српским општинама организовала срамне „изборе“, које су Срби бојкотовали због кршења својих права и угрожавања њихове безбедности кроз Куртијеву нелегалну смену регионалног командира полиције.

 

Иако је на тим изборима гласало само 0,029% Срба, који чине више од 95% тамошњег становништва, нови албански општински органи су потврђени и изабрани на функције са потпуним одсуством било каквог легитимитета. Они су потом дошли у седишта тих српских општина као прави окупатори, у пратњи до зуба наоружаних специјалних јединица косовске полиције. Уследио је бруталан терор над Србима, које сада истовремено тероришу специјалне полицијске снаге, док неглегитимни албански функционери општина доносе и спроводе одлуке директно против интереса Срба.

 

 

Упркос декларативним међународним позивима да оконча ово стање, Приштина упорно продужава окупацију севера и онемогућава избор легитимних локалних власти. Након лажних обећања да ће опозвати нелегитимне албанске функционере, потом је захтевала да јој се Срби обрате петицијом за смену тих органа, како би потом организовала референдум та њихов опозив. Да би такав референдум био успешан потребно је да на њега изађе више од 50% регистрованих бирача, а Срби су иницијално пристали да организују потписивање поменуте петиције и скупили више од 20% захтеваних потписа бирача. Дакле, шест пута више од броја гласова којим су изабрани албански функционери.

 

Да би спречила опозив и одржала повољне услове за наставак прогона Срба, Приштина је манипулацијама у бирачком списку потом нагло повећала број регистрованих бирача. То је учинила у периоду када је више од 15% већинског српског становништва, бежећи од репресалија, напустило Покрајину. Тако данас у бирачком списку те четири општине има 46.249 бирача, што је 5,7% одсто више него 2021. године. Од октобра 2021. до марта 2024. придодато је 2.498 нових бирача, а број албанских бирача вештачки је повећан за 12,42%.

 

Када се томе дода онемогућавање гласања поштом протераним лицима, али кампања застрашивања и уцена према Србима да не учествују на таквом референдуму, очито је да Приштина намерава да доврши прогон Срба уз подршку нелегитимних општинских органа. Зато је недавна одлука Срба да бојкотују такав референдум сасвим разумљива и једина могућа –јер им је прогоном, забраном гласања изван КиМ и уписивањем албанских бирача који ту не живе унапред онемогућено да достигну постављени праг од 50% уписаних бирача. Упоредо са тим, Приштина прети Србима пореским казнама, новчаним казнама од 2.000 ЕУР ако одбију позив на попис, спроводи арбитражна хапшења и све друге врсте физичког и институционалног насиља.

 

Кад смо код арбитраних хапшења Срба, које је иначе као неприхватљиво означила и сама ЕУ, али и лажних гаранција међународне заједнице да неће бити хапшења Срба због учешћа у протестима, дозволите ми да укажем на најскорији случај. Специјалне приштинске снаге су 14. априла ухапсиле г. Срећка Софронијевића, Србина из Звечана којег су у октобру 2021. године раниле у леђа из аутоматског оружја. Он је рањен на политичком протесту Срба против илегалних упада тих јединица на север КиМ, где према члану 9. Првог споразума из 2013. године не би смеле да дођу без одобрења Срба.

 

Софронијевић је једва преживео то рањавање, за које нико од приштинских специјалаца није био позван на одговорност, а камоли кажњен. Уместо тога, Софронијевић је пре неколико дана ухапшен и смештен у притвор под оптужбом за нарушавање тзв. уставног поретка лажне државе тзв. Косово. Ради се о човеку, који није начинио никакав прекршај или било шта друго и који је све време приштинског терора провео у свом родном граду и својој кући. Упркос свему томе, Приштина га је ухапсила под оптужбом за наведено дело. Од тада добијамо извештаје о даљем физичком малтретирању Срећка Софронијевића, пошто је примљен у затвор у Подујеву којим руководи албанска већина.

 

Истовремено, један од Куртијевих саизвршилаца у прогону Срба и министар у његовој влади Либурн Алију је у децембру 2023. године – дакле у периоду који покрива овај Извештај – јавно изјавио следеће: „The independent state of Kosovo is a temporary project; a Kosovo nation cannot be created“. Дакле, невини и упуцани Софронијевић је у затвору због наводног рушења некаквог уставног поретка, а Алију и даље слободан на једној од највиших функција у Приштини. Толико о хапшењима и прогону Срба као делу некакве тобожње неселективне примене закона. У ту владавину права још само верују и поштују је пријатељи и подржаваоци Приштине. Србија захтева моментално пуштање свих политичких затвореника које је затворио приштински режим. Не може бити помирења без ослобађања свих политичких затвореника. Подсетићу да је Србија више пута усвајала Закон о амнестији на основу кога су хиљаде терориста ОВК, укључујући и Албина Куртија пуштени на слободу. Када смо код владавине права, највећи противник такозваног устава „Косова“ нисмо ми у Београду, већ управо куртијев режим. Може да вам звучи необично - али ово није претеривање већ лако проверљива чињеница. Бриселски споразум, ратификован 2/3 већином у такозваном парламенту „Косова“ и дерогира све остале правне норме, па ипак Курти и његови доглавници јавно одбијају да спроводе најтемељније одредбе овог Споразума. Устав гарантује равноправност српског језика и ћириличког писма, што изостаје, устав налаже да једно министарство припада странци која освоји већину међу Србима, што је у потпуности бачено под ноге. 

 

 

Другим речима, док сви месецима причају и извештавају о ситуацији на КиМ кроз погрешно тумачење догађаја у Бањској, на терену имамо наставак отвореног и некажњеног прогона Срба у формално мирнодопским условима. И ниједну једину акцију како би се тај злочин против човечности зауставио, као што и овај Извештај потврђује.

 

 

Поштовани председавајући Савета безбедности,

 

Уважени чланови Савета безбедности,

 

Поштована специјална представнице генералног секретара

 

Савет безбедности УН је један од свега неколико међународних форума пред којима може да се отворено и аргументовано дискутује о ситуацији на Косову и Метохији. Прилика за то је додуше све мање, јер представници привремених институција самоуправе у Приштини, уз свесрдну политичку, саветодавну и логистичку помоћ својих међународних спонзора, малим корацима, нешто што је ненормално и са становишта међународног права недопустиво, намећу као свршен чин, и нешто што мора да се прихвати без поговора.

 

Уједињене нације,, као последња инстанца и бастион одбране међународног права не могу себи да дозволе двосмислену флексибилност у оцени драматичних злочина над неком популацијом, јер тиме систем утемељен на Повељи УН урушава самог себе и сопствени ауторитет. Данас су нам снажне и принципијелне Уједињене нације потребније него икад, а ситуација на Косову и Метохији јесте добра прилика и повод да светска организација оснажи свој међународни ауторитет.

 

Осим инсистирања на јасној осуди и заустављању прогона Срба, Република Србија поново подвлачи да је у потпуности посвећена Дијалогу Београда и Приштине, као једином мирољубивом начину да се превазиђу несугласице и решавају проблеми. Досадашње упорно одбијање Приштине да доследно спроведе безмало било који од укупно 52 политичка договора, представља додатни доказ да Приштина спроводи прогон Срба са јасним умишљајем.

 

Речју, ти споразуми су осмишљени и постизани управо зато да би односи Београда и Приштине могли да временом буду нормализовани, а да сви људи током тог трајања тог политичког процеса у реалности могу да нормално живе своје животе. То укључује и Србе на КиМ, којима је споразумима од 2011. године гарантовано десетине специфичних решења ради заштите њиховог ионако тешког положаја у доминантно албанском окружењу. Као кредибилан и одговоран партнер, Београд је зарад тога одавно испунио све своје обавезе из Дијалога. Чинећи то, непрестано је чинио веома болне уступке, између осталог и како би Срби на Ким могли да уживају у миру, сигурности и поштовању основних права.

 

Насупрот томе, Срби су годинама уназад подвргнути отвореном прогону, а Приштина је у припреми тог прогона пуних 11 година одбијала и још увек одбија да спроведе своју најважнију обавезу из Дијалога. Та обавеза односи се на потребу доследног формирања Заједнице српских општина како је договорено споразумима из 2013. и 2015. године – као механизма заштите индивидуалних и колективних права Срба у Покрајини и као темеља читавог процеса нормализације и свих других договорених споразума.

 

Да појасним, инсистирање Београда на ЗСО ни на који начин не прејудицира статус Косова и Метохије. Ради се о институционалном решењу које би предупредило и онемогућило прогон Срба који се спроводи последњих година. Оно је осмишљено и како би на терену омогућило безбедан живот, економски развој и заштиту елементарних политичких права Срба. Да је до формирања ЗСО дошло током протеклих 11 година, уверен само да би се тиме створили повољни услови за истински дијалог и историјско помирење заједница на Косову и Метохији.

 

Међутим, управо то не желе приштински властодршци. Разлог је што су они вођени примитивном етничком мржњом према Србима, коју користе за распламсавање међунационалних тензија како би и оправдање за довршетак прогона и етничког чишћења Срба. Зато и само зато су против формирања ЗСО у складу са споразумима из 2013. и 2015. године, надајући се да ће сукцесивним укидањем права и стварањем немогућих услова за опстанак српског народа спровести одлазак Срба са Косова и Метохије и тиме обесмислити и саму идеју ЗСО.

 

Нажалост, оно што је очигледно није очигледно и у овом Извештају. Опет кажем, веома добро познати фактографски и вредносно неутрално наведени подаци о месту, времену и темама одржавања сусрета у Дијалогу – који су нам свима добро познати – неће зауставити прогон Срба, довести до стабилизације прилика и приморати Приштину да не руши Дијалог и коначно спроведе своје обавезе из постигнутих споразума.

 

У том смислу, заиста је време да сагледамо да, уколико становништво на КиМ, не може да се ослони ни на УН, као објективног арбитра и некога ко ће спречити лукави етнички инжењеринг Приштине, то нас, бојим се, доводи пред могућност непредвидивих сценарија са несагледивим последицама.

 

Како бисмо елиминисали и најмању вероватноћу да до таквог развоја догађаја дође, СМАТРАМО ДА ЈЕ НУЖНО ДА СПЕЦИЈАЛНИ ПРЕДСТАВНИК ПРИМЕНИ СВОЈА ОВЛАШЋЕЊА и изврши надзор Привремених институција самоуправе, али и да хитно у сарадњи са КФОР делује у циљу осигурања безбедности и људских права свих становника КиМ. Једноставно, очито је да нам је хитно потребно решење које подразумева „ВИШЕ УНМИКА, А НЕ МАЊЕ“.

Даме и господо, 

 

Нажалост, погром Срба са Косова и Метохије траје од 1999. године до данас. Да подсетим само на неке од некажњених злочина почињених у присуству и пред очима међународних снага УН, са предоминантним учешћем истих оних држава које су својевремено и извршиле агресију на СРЈ: у јулу 1999. године албански терористи су код Липљана на пољу масакрирали 14 српских жетелаца из села Старо Грацко; у фебруару 2001. дигнут је у ваздух аутобус којим су Срби расељени са Косова и Метохије пошли да обиђу гробове својих ближњих, у том терористичком нападу погинуло је 12 а рањено 43 Срба; у августу 2003. албански терористи пуцали су у Гораждевцу на српску децу која су се купала у реци Бистрици, и тада су два детета убијена а више их је тешко рањено. Кулминација зла био је погром над српским народом у марту 2004. године, када је убијено 16 Срба, стотине су повређене, око 4.000 је протерано, етнички је очишћено шест градова и девет села, више од 800 објеката, укључујући 35 православних цркава и манастира, било је уништено или тешко оштећено. А биланс 25 година наводног мира је готово четврт милиона и даље прогнаних и интерно расељених Срба и других неалбанаца. Они изгледа немају право на одржив повратак, јер су творци привидног мира су оценили да је лакше те људе интегрисати у срединама у којима су се против своје воље нашли него на КиМ направити функционално мултиетничко друштво. Када ово преведемо на свакодневни језик, очито је да се албанском екстремизму и сепаратизму у четврт века буквално све толерише, и то тако да су идеолози и извршиоци политике зла и прогона Срба нису изоловани и кажњени, већ награђениИ не само да нико од налогодаваца ових злочина није одговарао, већ је на двадесету годишњицу мартовског погрома ваш шовинистички режим поново јавности пласирао исту лаж о дављењу тројице дечака у селу Чабра која је покренула незабележени талас насиља, убистава, пљачке и протеривања. Свима је јасно да је циљ овога било истовремено и оправдавање насиља, али и позив на то да се злочини од кобног 17. марта понове.

 

И уместо да буде санкционисан, Куртијев режим је константно награђиван.  

 

Опредељеност за мир у региону није предоминантно стање ума на Косову и Метохији. Политичка елита у Приштини не размишљају о миру као вредности, а њихова опсесија је консолидација по сваку цену онога што они доживљавају као независну државу. И тај пројекат и сада спроводе кроз извршење прогона Срба и других неалбанаца, не осврћући се на животе људи, мир, као ни на људска права. Уважени чланови овог Савета треба да знају да Албин Курти данас није овде зато што је заузет подривањем регионалне стабилности пошто својеручно предводи кампању његове странке за изборе у суседној Северној Македонији. Као Председник Србије жао ми је што један нас држављанин на овај начин иступа у међународној арени. Народу Северне Македоније желим да поручим да мешање у њихове унутрашње ствари није политика Србије, већ нашег неодговорног грађанина Албина Куртија.

 

Ми ћемо сигурно и данас бити у прилици да слушамо бајке приштинских налогодавца прогона Срба о такозваном Косову као шампиону демократије. Ми смо дубоко разочарани да извештај УНМИК-а, који се данас налази пред нама не даје довољно основа да се тврди супротно. Али као председник Србије, државе чланице УН суочене са сецесионистичким покретом у својој јужној покрајини, дужан сам да се не правим компромисе са истином и да се не осврћем еуфемизмима на право стање ствари на терену.

 

Иако је данашња седница посвећена конкретном шестомесечном периоду у раду УНМИК-а, морам да вас упозорим, не само на опасност која проистиче из релавизовања политике мржње коју спроводи Приштина, већ и на опасност коју пред међународно-правни поредак доноси операција увођења Приштине, односно самопроглашеног „Косова“, у чланство Савета Европе.

 

Финале овог изругивања међународном праву планирано је за средину маја и стога врло лако можемо да се нађемо у ситуацији у којој шовинистички режим, који спроводи прогон читавог једног народа буде награђен за то што чини. И то управо од организације чији је смисао и прокламовани циљ да промовише и штити владавину права и заштиту људских права и слобода. 

 

За стварање већ детаљно описаног система апартхејда у срцу Европе режим Албина Куртија награђен је визном либерализацијом, вероватним чланством у Савету Европе и што је најгоре наоружавањем илегалних оружаних снага за које је овај Савет утврдио да не смеју да постоје. Шта за то време ради Свет? Свет ћути, јер је политику развоја демократије и очувања мултикултикултуралног и мултиетничког друштва за које су порески обвезници западних држава дали милијарде заменила политика консолидације косовске државности. Курти би чланством у Савету Европе био директно награђен политичком подршком и за наредне косовске изборе имајући у виду да је опозиција по савету Квинте јавно позвала да се Приштина не пријављује за чланство у Савету Европе. Испоставља се да ће се Куртију на тацни сервирати још једна изборна победа. Имплементација одлуке о имовини манастира Високи Дечани заправо најбоље показује о каквој „банана републици“ је реч. Једини разлог зашто је пресуда по питању Дечана посла 11 година најзад спроведена јесте фингирање толеранције према цркви, док је заправо у претходне две године Србима на Северу кроз чак и по косовским законима илегалну експропријацију отета земља површине две територије државе Ватикан.

 

Зато упозоравам ово тело, државе чланице, као и све друге органе УН да имају у виду да постоје планови да се исти модел слепог негирања стварности, а све са циљем да се задовоље извршиоци прогона Срба, као и партикуларни политички интереси моћних, примене и у оквирима Уједињених нација. Уколико би до тога икада дошло, то био несумњиво био последњи и фатални ударац међународном праву, који би нанео непоправљиву штету систему УН и међународном поретку заснованом на равноправности и суверености држава чланица Светске организације. Срећом, готово сигуран сам да такви рушилачки планови неће моћи да буду остварени, јер у овој организацији постоји убедљива већина која слепо поштује међународно право, Повељу УН и све Резолуције СБ - укључујући и Резолуцију 1244, која гарантује територијални интегритет Републике Србије, са простором КиМ у њеном саставу.

 

Желим да апелујем на савест држава које су подржале независност Косова. Данас пројекат који сте ви свету и сопственим јавностима представили као будући модел либералне демократије, мултиетничности и мултикултурализма галопира ка од свих мањина очишћеној моноетничкој деспотији. Дајући приоритет консолидацији косовске државности у условима у којима се газе основна колективна политичка, економска права, али и индивидуална људска права Срба и других неалбанаца, осудили сте и иначе нелегалан пројекат косовске независности на моралну смрт."

 

Њујорк, 

22. април 2024. године