Обраћање председника Вучића учесницима 78. заседања Генералне скупштине Уједињених нација

"Господине председниче Генералне скупштине,

 

Екселенције,

 

Даме и господо,         

 

Стојим пред вама као представник слободне и самосталне земље, Републике Србије, која се налази на путу прикључења ЕУ, али истовремено није спремна да погази своја традиционална пријатељства која је вековима градила. Желим да подигнем глас у име своје земље, али и у име свих оних који и данас, 78. година од оснивања УН, истински и једнако верују да су принципи Повеље УН једина суштинска одбрана светског мира, права на слободу и самосталност народа и држава, али и више од тога – залог самог опстанка људске цивилизације. Нови глобални талас ратова и насиља који ударају на темеље међународне безбедности јесте болна последица, чији узрок лежи у напуштању Принципа зацртаних у Повељи УН.

 

Сви који говоримо у овом уваженом дому, говоримо о својим проблемима, неретко се обрачунавајући са стварним и замишљеним непријатељем, удварајући се сопственом јавном мњењу, причајући бајке из будућности уз недовољно реалног сагледавања ствари. Kаква је будућност света? Иако смо сви чули речи генералног секретара, мало ко га је слушао. И готово ниједан светски дневник није пренео његове упозоравајуће речи. Уосталом, у ери доминације друштвених мрежа, у којој је важно само добити ”лајк” више, у ери у којој сваком кућном љубимцу се посвећује више пажње него деци, није ни чудо да не разазнајемо опасности које су пред нама.

 

Не могу и немам право, као председник једне невелике земље, да говорим о односима између великих сила. Нити је то мој посао, нити бих то умео, али могу и хоћу да говорим о томе како непоштовање међународног јавног права може да доведе до ужасних последица.

 

Покушај распарчавања моје земље, започет формално 2008. Године једностраним проглашењем независности тзв. Kосова, још увек траје. Управо гажење Повеље УН у случају Србије, била је је једна од видљивих претеча бројних проблема са којима се данас сви суочавамо, а који увелико превазилазе границе моје земље или оквире региона из кога долазим.

 

Шире посматрано, откако смо се прошли пут састали у овој сали, свет није постао ни боље, ни безбедније место. Напротив. Глобални мир и стабилност и даље су акутно угрожени. И даље се суочавамо са проблемима енергетске безбедности, финансијске нестабилности, као и сигурности и поремећаја у ланцима снабдевања храном и лековима. Решења за многе проблеме не само да нисмо пронашли, већ су они постали бројнији, а неки од њих још сложенији. Говорио сам и о томе како овде нико никога не слуша и не тежи стварним договорима, а у међувремену смо почели све мање и да разговарамо. Kао да су скоро сви, водећи се искључиво сопственим интересима, заглављени у својим позицијама, одустали од тражења компромисних решења. 

 

 

Даме и господо,

 

Док се већ три дана за редом са ове говорнице сви заклињемо на поштовање принципа и правила Повеље УН, управо је кршење истих у корену већине проблема у међународним односима, а примена двоструких аршина - отворена позивница за све оне који газећи норме међународног права, али и базичне људске моралности, ратом и насиљем остварују своје интересе. 

 

Сви говорници до сада, а верујем и да ће и сви после мене, говорили су о неопходности промена у свету истичући своју земљу као пример моралности и посвећености праву и светској правди. Данас нећу овде говорити много у суперлативу о својој земљи, о расту плата и пензија, стотинама километара изграђених ауто-путева и железничких пруга, новоизграђеним болницама и школама, научно-технолошким парковима, институту за вештачку интелигенцију, јер се подразумева да штитим њене интересе и да је волим највише на свету, али ћу говорити о принципима који су гажени и који су нас довели у данашњу ситуацију, и то не од стране малих, који су неретко мета напада, већ од стране најмоћнијих земаља света. Посебно оних које су себи дале за право да целом свету, свака из свог угла, држи политичке и моралне лекције.

 

Овде, у овој сали, само пре два дана, могли смо да чујемо од председника САД да је најважнији принцип у односима између држава, поштовање њиховог територијалног интегритета и суверенитета, а тек као трећи фактор по значају, поменута су људска права. И чинило ми се да је свако у овој сали то могао да подржи.

 

Ја, као председник Србије, са нескривеним одушевљењем сам то поздравио. Једини проблем у свему томе је била чињеница да сам неколико сати после његовог говора морао да видим у овим просторијама председницу тзв. Kосова, коју најмоћнији део Запада сматра председницом независне државе, иначе настале сецесијом од територије Републике Србије.

 

Истовремено, само неколико метара далеко од ове сале, немачка министарка је рекла да се Немачка чврсто држи Повеље УН и одлука и аката УН, и да никада неће одустати од тога. Све би то било лепо, када би било истинито. Наиме, готово све велике западне силе брутално су погазиле и Повељу УН и Резолуцију 1244 УН донету у овом високом дому, негирајући и газећи баш све оне принципе које данас бране, а то се догодило пре 24 и пре тачно 15 година. Први пут, незабележено у светској историји, 19 најмоћнијих земаља донело је одлуку, без учешћа Савета безбедности УН, понављам, без икакве одлуке СБ УН, да сурово нападне и казни једну суверену земљу на европском тлу, како су рекли, да би спречили хуманитарну катастрофу. 

 

 

Нису се грохотом смејали када је председник Русије искористио исте те речи правдајући свој напад на Украјину. Заборавили су да су и они сами користили исти наратив, исте речи, иста објашњења. При свему томе, желим да вас обавестим да Србија ниједном својом стопом није крочила на територију неке друге државе, нити угрозила њено постојање, али пре двадесет четири године њих 19 најмоћнијих и најјачих није имало милости према малој Србији. Чак и када су тај посао завршили, рекли су како је питање Kосова демократско питање и како ће бити решено у складу са Повељом УН и другим међународно-правним актима. А онда, пало им је на памет да 2008. године, супротно свим, али апсолутно свим актима међународног јавног права, подрже независност тзв. Kосова.

 

Илегална одлука о сецесији аутономне покрајине Kосово и Метохија од Србије, донета је пуну деценију након окончања ратног сукоба у нашој земљи. Без референдума или било ког демократског облика изјашњавања грађана у Србији, чак не ни макар на самом Kосову и Метохији. Ова одлука донета је у тренутку када је Србија имала владу опредељену за европске и евроатлантске интеграције, и била у свом саставу укључујући покрајину Kосово и Метохија, пуноправна чланица Уједињених Нација, али и Савета Европе, ОЕБС-а и низа других међународних организација. Па ипак, то није спречило правно и политичко насиље од стране оних који данас предњаче у дељењу лекција са ове говорнице. 

 

Немушта и бесмислена објашњења, попут полицијског терора које су српске власти проводиле у својој јужној покрајини целу деценију раније, хуманитарне кризе, прогона локалног албанског становништва, само су кап која је прелила чашу лажи и бесмислица, како би се оправдало насиље над једном сувереном земљом, и како би се њен интегритет урушио.

 

Наиме, од тренутка победе тих великих 19 над малом Србијом, 70% Срба са KиМ напустило је своја огњишта, а Албанаца је за 300.000 више него што их је икада било на KиМ. Толико о праву, толико о правди.

 

Ипак, горе од свега је то што нам сви они који су починили агресију против Републике Србије, данас држе придике о територијалним интегритету Украјине, као да ми не подржавамо интегритет Украјине, а подржавамо га и подржаваћемо га, јер ми своје политику и принципе не мењамо, без обзира на вишевековно традиционално пријателјство са Руском Федерацијом.  Нама је свако насиље исто, свако кршење Повеље УН исто, без обзира на снагу силе која га врши или неминовно сличне изговоре које даје за своје противправно и неморално понашање.

 

Али, када их питамо о територијалном интегритету Републике Србије и ономе што су урадили мојој земљи, одговор је онај који сте сви ви представници малих земаља у свету чули безброј пута – не враћајте се у прошлост, гледајте у будућност, јер то је једини начин да ваша земља оствари напредак. О територијалном интегритету и Украјине и Србије и сваке друге земље, стога сви ми остали имамо права да са овог подијума говоримо макар мало више него што они имају. 

 

 

Председник сам Србије у другом мандату, безброј пута сам био под различитим политичким притисцима, политички сам ветеран, и оно што ћу вам рећи је за мене данас најважније. Принципи се не мењају од прилике до прилике. Принципи не важе само за јаче, принципи важе за све. Ако то није тако, онда то више нису  принципи. И зато сматрам да ће се у савременом свету или поставити принципи, па ће иста правила важити за све, или ћемо као свет завршити у најдубљим поделама у својој историји, у најтежим сукобима и у проблемима из којих се нећемо извући.

 

Још једна важна ствар, мир је постао забрањена реч, јер сви имају своје фаворите и своје кривце. И једина вредност која је остала великим силама су управо принципи, али лажни. Док њима одговарају, на њих ће се позивати. Први пут, као што је то било у случају Србије, да им принципи, право и правила не одговарају, тим горе по право, правду и принципе.

 

Данас, на KиМ, јужној покрајини Републике Србије, одиграва се огољено насиље, које над Србима примењују сепаратистичке власти Аљбина Kуртија.

 

Само прошле недеље, након ко зна које у низу пропалих рунди дијалога у Бриселу, председник владе ПИС у Приштини Аљбин Kурти, након што је одбацио европски предлог за деескалацију, обратио се јавности испред једне од главних зграда Европске Уније и пред милионским аудиторијумом окупљених медија поручио малобројним преосталим Србима на Kосову и Метохији да ће Срби, цитирам, “да пате и плате грешку коју су направили“. Да ли је уопште могуће горе ругање људскости, међународном поретку заснованом на правилима, и међународној заједници од оваквих речи? Нажалост, могуће је. Само дан касније, управо сада док седимо у овој сали, у Kуртијеве заторе одводи се нови контигент Срба ухапшених под фабрикованим оптужбама као део његове кампање терора. Много гора су, дакле, дела која ево, већ двадесет месеци у континуитету, спроводи на терену Kуртијев екстремистички режим, а која се у пракси заједно са поновним убрзаним исељавањем преосталих Срба претварају у пузајуће етничко чишћење у срцу Европе. Kолико далеко иде цинизам Kуртијевог режима закључићете и из следеће чињенице: откако су Европска Унија и државни секретар САД Ентони Блинкен почетком јуна издали саопштења у коме осуђују једностране акције тзв. „владе Kосова“ , забележен је скок етнички мотивисаних напада над Србима у нашој јужној покрајини за преко 50%, док су у истом периоду власти у Приштини предузеле чак 22 нова ескалаторна потеза. Српски дечаци Стефан Стојановић и Милош Стојановић од 11 и 21 година, упуцани су на Бадње вече од стране припадника илегалних тзв. Kосовских безбедносних снага у чијем наоружавању учествују неки од присутних у овој сали, знајући добро да је то дубоко противправно и да је и само постојање KБС супротно Резолуцији 1244 СБ УН. Седморо невиних цивила упуцаних од стране представника тзв косовских институција, ометање снабдевања болница, забрана гласања на изборима само за Србе, потпуна економска блокада за српску робу, напади на цркве, гробља, школе, део су тужне свакодневице мог народа на овом делу наше територије одвојеном насилном сецесијом супротном Повељи УН.  

 

 

 

И нећете веровати, иако не постоји ни један рањени Албанац, нити један ухапшени, ниједан повређени Албанац - погађајте: криве су обе стране. За разлику од 1999. године, када су бомбардовали Београд и друге градове у мојој земљи, остављајући крвави траг од више хиљада мртвих цивила и војника, у сценама веома сличним онима које данас нажалост гледамо у различитим деловима света, данас када се огољени терор за који и сами кажу да подсећа на оно што се дешавало Албанцима дешава Србима, нема ни хуманитарне катастрофе, нема позива на акцију, нема ничега. Сада су само забринути, слежу раменима, али ако било какву одлуку треба да донесу, она ће увек бити, како кажу, кривица ”обеју страна”.

 

И у таквом свету, верујем да једна мала земља попут Србије, подижући свој глас и борећи се за универзално важење принципа неповредивости међународно признатих граница, територијалног интегритета, суверенитета и политичке самосталности, даје пример борбе за право, оно које је овде укинуто, чак и у овој згради, и својом невеликом снагом, али огромном одлучношћу и храброшћу, штити начела на којима би требало да је саткан свет. Ми нисмо мењали принципе зарад дневне политике и сопствених потреба. Онако како чувамо интегритет Србије, тако бранимо интегритет сваке земље чланице УН.

 

Само је помало тужно што се сви они велики, које право и правда не интересују, у свакој различитој прилици, позивају на другачије принципе, на оне који им у том тренутку одговарају. Kада се таква политика води, када морала нема у светској политици, онда је јасно да улазимо у еру великих подела и великих сукоба. И не само политичких и економских, већ и војних.

 

И баш у оваквој тешкој ситуацији, Уједињене нације представлјају последњу суштинску платформу која нас све окупља, без обзира на све наше различитости и поделе. Верујем да су посвећеност миру и развоју, жеља за решавањем спорова дијалогом, проналажење заједничких начина за окончање патњи људи и обезбеђивање просперитетније и стабилније будућност управо оно што нас уједињује. Зато пружамо пуну подршку свим важним реформским процесима саме организације УН, укључујући и иницијативе генералног секретара УН. 

 

За очување глобалног мира и како не бисмо сви нестали у дарвинистичком обрачуну великих сила, неопходно је да се удружимо, баш као пре 78 година, у заједничкој борби за међународни поредак заснован на Повељи УН.  

 

 

Даме и господо,

 

Поштовање Повеље УН није избор, то је обавеза. То смо, уосталом, као што сам већ рекао помињући нека имена, имали прилике да чујемо и током досадашњих излагања већине мојих колега, између осталог, говорећи и о теми која је и даље доминантна у свим форумима – сукоб у Украјини. Сложићу се са њима када је у питању неопходност поштовања територијалног интегритета и суверенитета Украјине, што Република Србија од почетка доследно показује. Управо те апеле континуирано упућујемо већ деценијама, али са значајном разликом - Србија подржава територијални интегритет и суверенитет свих држава чланица УН. Поновићу, СВИХ држава чланица.

 

Стога ми је тешко да разумем како неки ипак нису доследни када је у питању потреба поштовања територијалног интегритета Србије и како не схватају да селективна примена принципа доводи до изражених подела, мањка солидарности и међусобног разумевања.

 

Ипак, желим  да се од срца захвалим глобалној већини. Знатно више од половине чланица УН на нашем примеру подржава Повељу УН и не подржава насилно распарчавање моје земље. Драго ми је да за већину држава чланица УН дупли стандарди не постоје. Дубоко смо захвални свима вама који несебично подржавате наше напоре за очување територијалног интегритета, чиме потврђујете своју приврженост Повељи УН. Чувајући наше границе данас, чувате и своје границе и чувате мир. У ваше име, једнако као и у наше сопствено, наставићемо да из године у годину указујемо да одбрана принципа јесте исто што и одбрана слободе, независности и мира.

 

Неретко нам се чини да разговор са приштинском владом личи више на монолог него на дијалог, јер је тешко објаснити зашто више од 10 година од потписивања Бриселског споразума и преузетих обавеза немамо формирану Заједницу српских општина.

 

Република Србија, њена Влада и све институције у пуном капацитету раде на очувању дијалога са Приштином под окриљем ЕУ. То јесте наш задатак.

 

Дијалог је могућ једино у случају да се сви, укључујући и европске посреднике, чврсто држимо договореног.

 

Дисбаланс, по коме Србија вечито мора да попушта, не води решењу проблема.  Напротив. 

 

 

 

Kао што сам на почетку свог излагања рекао, Србија се налази на европском путу, спремна да себе мења, реформише и напредује. Србија данас има веома добру сарадњу са САД у готово свим областима и верујемо да ће наши односи у будућности бити само бољи. Истовремено, Србија ће чувати своја велика и традиционална пријатељства на свим континентима, поносећи се својим добрим односима са свим народима и државама Африке, Азије и Латинске Америке. Не делимо људе по боји коже и њиховој религијској припадности, зато су наши односи са Народном Републиком Kином, Репубиком Kорејом, Јапаном, бројним арапским и другим муслиманским землјама на највишем историјском нивоу. Исто тако, не прекидамо ни наше важне и историјске везе са Руском Федерацијом.

 

Верујући да је дијалог једини начин за изналажење компромисног решења, Србија остаје посвећена овом процесу у циљу обезбеђивања мирног суживота Срба и Албанаца. Мир и стабилност региона нема алтернативу. Са тим уверењем наступамо у свим разговорима под окриљем ЕУ.

 

Kао што је многима од вас можда познато, различита тумачења историје су узрок многих неслагања и отворених питања у нашем региону. Верујем у будућност и верујем да, ипак, имамо капацитет и способност да, уз заједничке напоре, покушамо да превазиђемо разлике и фокусирамо се на оно што нас повезује – на бригу за добробит наших народа.

Желимо да градимо мостове, а не зидове. Морамо да гледамо у будућност. Морамо да идемо напред, да искористимо сваку шансу за економски раст, повезивање и размену идеја. Данас, из Београда скоро до Јадранског мора, имамо заједничку наплату путарина, а ускоро ће бити тако и до Егејског. Отварамо границе на Балкану, отварамо тржиште рада и омогућавамо слободан проток људи, роба и капитала.

 

Управо је ово била главна звезда водиља и покретач иницијативе Отворени Балкан, која је до сада дала конкретне резултате и ојачала регионално власништво над процесима економског повезивања региона. Отворени Балкан поправио је и политичку атмосферу. Ми овакав приступ имамо према свим нашим суседима и наш кључни интерес је очување стабилности у региону и оријентација ка што интензивнијој сарадњи у свим областима. Ови процеси свакако су нераздвојни део наших настојања да постанемо пуноправна чланица Европске уније, што је истовремено један од кључних приоритета наше спољне политике.

 

Овај приоритет свакако не искључује нашу опредељеност за развој сарадње и продубљивање односа са нашим традиционалним пријатељима из свих делова света, где остајемо поуздан и одговоран партнер. Настојаћемо да јачамо постојећа и градимо нова пријатељства, како билатерално, тако и кроз учешће у иницијативама и форумима различитих региона широм света. Најновија потврда да географска удаљеност не би требало да представља баријеру за сарадњу је и недавно приступање Републике Србије Уговору о пријатељству и сарадњи у Југоисточној Азији.

 

Такође, поносни смо што нам је пружена јединствена прилика да дух пријатељства о којем говорим осетите и у Београду, који ће бити домаћин Специјализоване светске изложбе ЕXPО 2027. Захвални смо свима који су нас подржавали и веровали у нас. Хвала вам, драги пријатељи.  

 

 

Даме и господо,

 

У овој сали је, након дугих преговора и са много оптимизма, усвојена Агенда 2030 – план акције за људе, планету и просперитет, којим смо дали обећање да нико неће бити изостављен.

 

На пола пута до прокламованог рока за испуњење циљева Агенде и даље постоји трачак наде да ћемо успети да испунимо дато обећање, иако је много разлога за забринутост. И поред оствареног напретка у појединим сферама, нажалост, и даље се суочавамо са основним егзистенцијалним проблемима попут сиромаштва, глади и неједнакости.

 

Србија улаже максималне напоре како би осигурала стабилну и сигурну будућност, упоредо иницирајући политике базиране на циљевима одрживог развоја. Само неки од досадашњих резултата су: развијање инструмента за укључивање принципа „да нико не буде изостављен“ у наша законска и стратешка документа, као и учешће у глобалним иницијативама и њихово спровођење на националном нивоу у областима одрживих система исхране, трансформације образовних система и урбаног развоја.

 

Доживели смо четврту индустријску револуцију и нове технологије као развојну прилику коју не смемо да пропустимо. И зато настављамо са инвестицијама у инфраструктуру, економским реформама и креирањем бољег пословног окружења. Дигитализација и образовање су међу нашим кључним приоритетима.

 

Такође, препозната је и неопходност проналажења нових извора раста. Због тога су наше будуће активности фокусиране на иновације, истраживање и развој и креативне индустрије. Србија је прва земља у региону југоисточне Европе која се приклјучила Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију и  усвојила развојну стратегију у овој области још 2019. године. Гради се Bio4 Kampus, јединствени мултидисциплинарни комплекс за истраживање и развој у природним наукама који треба да постане један од кључних биоекономских чворишта у Европи.

 

Чврсто верујемо да знање и наука играју једну од кључних улога у убрзавању активности ка имплементацији Агенде 2030. Стога сам поносан да је на предлог Републике Србије и групе држава (like minded countries) ГС УН усвојила резолуцију којом се период од 2024. до 2033. године проглашава Међународном декадом наука за одрживи развој.

 

Ово све радимо због будућих генерација. Верујем да је укључивање младих у реализацију Агенде 2030 важан предуслов за њен успех, јер су млади несумњиво најважнија покретачка снага развоја сваког друштва. 

 

 

Екселенције,

 

Верујем да смо сви овде свесни да нема развоја без мира. Kако је рекао Нелсон Мандела: „Мир је најмоћније оружје за развој које ико може да има“. Морамо веровати у то и заједнички радити на томе. Conditio sine qua non је, пре свега, разговор, да слушамо и трудимо се да чујемо и разумемо једни друге. Мир нема алтернативу.

 

На крају, желим да искористим прилику да позовем представнике свих земаља чланица УН да узму учешћа у одржавању светске изложбе ЕXPО 2027 у Београду. Главни град Србије, космополитска метропола са два милиона становника је и ваша кућа и пружамо вам руку доброшлице за учешће на најслободнијој и најразноликијој међународној изложби до сада. Дођите у Београд да заједнички славимо људскост.

 

Знам да сам говорио много дуже, али морам да кажем да сам себи дао то право, баш као што су га велике силе дале себи.

 

Хвала на пажњи."