Председник Николић и председник Назарбајев договорили извоз Фијата у земље Евроазијске уније

Председник Србије Томислав Николић је прву посету Београду председника Казахстана Нурсултана Назарбајева назвао историјском јер шаље искрену поруку пријатељства две државе и истовремено му захвалио на принципијелном ставу о непризнавању Косова и Метохије и противљењу уласка Косова у Унеско.

Уважени председниче Назарбајев,
Поштовани представници медија,
Даме и господо,

Пре свега, желео бих да изразим задовољство што је председник Републике Казахстан први пут посетио Србију и што су, овом приликом, потписани билатерални споразуми који ће снажно унапредити наше свеукупне, иначе пријатељске односе, а посебно споразум о сарадњи између Војводине и Алматиског региона који ће економски повезати две земље.
Председник Нурсултан Назарбајев и ја смо разговарали о наставку изузетно добрих билатералних односа Србије и Казахстана, даљем политичком дијалогу и констатовали да је сарадња наше две земље веома добра. Дијалог на свим нивоима је интензивиран у протеклом периоду и добио је једну сасвим нову димензију – проткану искреним и безусловним пријатељством.
Председник Назарбајев и ја смо потписали заједничку изјаву у жељи да оснажимо сарадњу две земље у оквиру међународних организација и продубимо традиционално пријатељске односе две земље. Посебно је важно да унапредимо наше односе у смислу јачања партнерства између централне Азије и Балканских земаља. Сагласили смо се да препоручимо владама да обезбеде реализацију одлука Међувладине српско-казашке комисије за трговинско-економску сарадњу и да припреме предлоге за даље продубљивање узајамно корисне сарадње у различитим областима.
Србија је опредељена за развој добрих односа, посебно на економском плану. Изузетно ми је задовољство да је овом приликом потписано пет билатералних споразума, који ће у великој мери унапредити нашу сарадњу и олакашати размену робе и услуга, као и живот наших грађана.
Наше две земље имају обострано изражени интерес за унапређење политичког дијалога на високом и највишем нивоу, као и развој билатералне сарадње у свим областима од узајамног интереса, посебно у области економско-трговинских односа. У том смислу, Србија ће учествовати на међународној изложби EXPO 2017. у Астани.
Србија посвећује посебну пажњу наставку спровођења закључака са Самита у Астани и безбедносној димензији у региону Централне и Источне Азије, као председавајући ОЕБС-а.
Србија посебно цени што Казахстан не признаје једнострано проглашену независност Косова и Метохије и што је активно ангажован на подршци Србији у међународним организацијама у вези са Покрајином. Изузетно смо захвални што је Казахстан гласао против уласка самопрокламоване републике Косово у УНЕСКО. На тај начин је Казахстан показао приврженост демократским вредностима и принципима и омогућио Србији да заштити своју културну баштину на Косову и Метохији. Следеће године, нажалост, очекујемо да се та иницијатива понови и ја већ сад апелујем на наше пријатеље да нам помогну у спречавању те антицивилизацијске и безумне намере. Подсетио сам председника Назарбајева о повећаним безбедносним ризицима на територији Косова и Метохије, религијском екстремизму и учешћу становника албанске националности у бројним терористичким акцијама у кризним подручјима широм света.
Дозволите ми да и овом приликом истакнем да Србија високо цени помоћ коју нам је Казахстан пружио током катастрофалних поплава у мају 2014. године.
Што се тиче економске сарадње, председник Назарбајев и ја смо констатовали да на том плану Србија и Казахстан заостају за могућностима и потребама двеју земаља. Очекујемо да Казахстан помогне Србији да постигне договор са државама, чланицама Евроазијске Уније о ослобађању царинских дажбина.
Две земље имају значајну перспективу за економску сарадњу у области енергетике и рударства, грађевинске оперативе и области пољопривреде. У периоду јануар–јун 2016. године робна размена је износила 21,2 милиона евра, док је у 2015. години робна размена износила 166,5 милиона УСД.
Пружио сам уверавање председнику Казахстана да је Србија здрави партнер за директне инвестиције, за учешће у приватизацији српских компанија, за стратешко партнерство, или за било коју другу форму сарадње у областима као што су: петрохемија, пољопривреда, фармацеутика, туризам и друге. Поред изузетно доброг географског положаја Србије, наши пријатељи могу да рачунају на веома образовану, квалификовану и стручну радну снагу.
Председник Назарбајев и ја смо сагласни да је неопходно формирање Пословног савета који би био у функцији конкретизације економске сарадње и у који би требало да буду укључени истакнути предузетници и компаније обе земље.
Разменили смо и намере за унапређење сарадње у области културе, образовања и науке.
Желео бих још једном да се захвалим председнику Назарбајеву на принципијелном ставу о непризнавању једностраног проглашења Косова и Метохије и подршци територијалном интегритету и суверенитету Републике Србије. Остајемо доследни у реализацији евроинтеграција као свог спољнополитичког приоритета, али дајемо пуну подршку и другим интеграционим процесима као што је Евроазијска Унија.
Посета председника Назарбајева Србији је историјска, не само зато што је прва, већ што су и овог пута наши договори и сусрети послали искрену поруку о пријатељству наших држава и народа и снажан импулс конкретизацији наше сарадње на свим пољима од заједничког интереса.
Хвала!