Председник Вучић присуствовао свечаности обележавања Дана Српскe академијe наука и уметности

"Част ми је и привилегија што говорим на 182. годишњицу оснивања САНУ. Важно је да сви ми који се бавимо другим пословима знамо да смо увек пролазни, у дневном и историјском смислу, а оно што је непролазно и вечно за наш народ и грађане су САНУ, СПЦ и наша, српска држава. 

 

С времена на време, у ретким интервалима, велики дух открића походи земљу да би саопштио тајну која ће унапредити човечанство. Он одабира најспособнијег, најзаслужнијег и шапуће му тајну на уво. Као блесак светлости, драгоцено знање долази. Кад ухвати скривено значење срећних, види магичну промену. Чуда које он види, мада удаљена у времену, десиће се. Он то зна, нема ни трунке сумње. У његовом уму, у сваком влакну тела он осећа да је то велика идеја“, цитирао је председник Вучић великог Николу Теслу, истакавши да је тако говорио „подарен са вишег места невероватним талентом“ и да је баш тај „велики дух открића“, на који се позивао наш научник, руководио осниваче Друштва Српске Словесности, потоњег Српског ученог друштва, потоње Краљевске Академије, данашње САНУ. 

 

 

„Чланове своје Академије Французи сматрају Бесмртницима, стављајући њихово дело високо изнад њихових земаљских живота. Па тако и овде, иако то не умемо увек да покажемо, духовно је увек високо изнад материјалног. Ово је наш Храм наука и уметности, а ви сте, господо академици, његови врховни свештеници. Зато потпуно разумем бившег председника, а данашњег лауреата високе награде САНУ академика Владимира С. Костића, када каже да је Иво Андрић још увек члан Српске Академије. Чланови САНУ су и дан данас нобеловци Солжењицин и Чеслав Милош. Академици су и Пупин и Миланковић и Мендељејев“, рекао је председник Вучић и додао да је речник САНУ најкомплетнији и најобимнији речник српског језика, а да је тражећи у њему своје ''тачне речи'' којима би се данас обратио, схватио да је његов задатак апсолутно немогућ. 

 

 

„Како са говорнице са које је некад своју приступну беседу читао Милорад Павић ја себе могу сматрати кадрим да прочитам нешто што сам написао? Како у кући коју један Петер Хандке сматра за своју ја имам право да узмем реч? Како да говорим о историји на истом месту где и велики Екмечић? Како да о уметности зборим у згради у којој је излагао један Оташевић? Моја скрушеност пред духом наших великана ствар је кућног васпитања и најискренијег осећања пијетета према делу које је већини нас смртника недостижно“, истакао је председник. 

 

 

Председник Вучић је указао на нове изазове које нам доноси следећа година, додајући да мисли и на сваку вресту угрожености нашег народа на Косову и Метохији, али и у Републици Српској и другим деловима нашег региона. Председник је истакао да је од изузетног значаја да сваког дана, слушајући различите ставове, различита мишљења, дођемо до заједничког именитеља како да своју слободу, своју земљу и будућност уопште сачувамо. 

 

 

"Наш излаз је да инсистирамо на компромисним решењима, иако знамо да их неће бити, иако знамо да то други не желе. Неки кажу да је лоше да купујете време. Боље и време да купујете него да се одрекнете нечега чега не можете и не смете да се одрекнете. Данас са сигурношћу могу да кажем да увек морамо да тежимо компромису, али да не смемо да се одрекнемо онога што је наше, не смемо да се одрекнемо ни међународног јавног права, ни наше територије, ни нашег народа. Чак и да то учинимо, уз сва обећања која нам изговарају готово свакодневно, ми не бисмо добили ама баш ништа, чак ни на тактичком, а камоли на стратешком нивоу. Зато сам сигуран да је за нашу земљу важно да чувамо оно што нам припада, да покушамо да сачувамо мир, да не угрозимо будућност земље и чекамо повољну прилику да са истином и правдом изађемо пред свет", нагласио је председник Вучић, наводећи да је повест историјског трајања српског народа прелепа прича о поштовању високоумних људи и да је баш зато подршка и приступ САНУ, чак и када је најтежа и најжешћа критика, од највећег значаја за српску државу. 

 

 

"Држава Немањића снагу је црпела из књига. Престоница Стефана Лазаревића била је сцена највиших интелектуалних домета свог времена. Краљ Милан својом одлуком оснива Академију. Краљица Драга плаћала је својим личним новцем археолошко истраживање Виминацијума, и школовање Јована Скерлића, као и нека издања Јована Јовановића Змаја. Верујем да можемо да помогнемо у даљем подизању лествице наше културно-образовне вертикале. Држава улаже у науку и уметност. После више од деценију и по Народни музеј и Музеј савремене уметности отворили су своја врата, а многе установе културе широм Србије поново сијају. Први пут од другог светског рата направљен је филм о Jасеновцу и страдању нашег народа. Ремек дела наших највећих уметника враћамо у нашу земљу новцем из државног буџета. Желимо да сачувамо наше наслеђе, али желимо да сачувамо и будућност. Дозволите ми да своје излагање завршим једним подужим цитатом. Реч је о приступној академској беседи Ивана Ђаје из давне 1932.-е године. Тај ренесанси ум у пар реченица оставио нам је као трајну смерницу, дубоко осећајни приказ своје љубави према науци Српству и Човечанству: 

 

Господо Академици, 
Избором за члана овог ученог друштва учињена ми је велика част. Српској Краљевској Академији припадали су Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Јован Цвијић... да поменем само неке међу мртвима. А то су не само часна имена у науци, већ и нешто много више, они спадају у творце наше науке, они су, махом у тешким околностима, својим делом наставили дело великих народних вођа, који су, неуки и неписмени, у ред грубе борбе за опстанак, схватили сав значај науке и просвећености по један слободан народ, тако да над њиховим јуначким добом светле духови Доситеја и Вука.

 

Срећан вам Дан Академије Наука", поручио је председник Вучић. 

 

Београд, 

20. новембар 2023.