Председник Вучић учествовао на 60. Минхенској конференцији о безбедности

Председник Вучић изјавио је да је на маргинама Минхенске безбедносне конференције имао много важних састанака, попут састанка са министром спољних послова Уједињеног Краљевства Дејвидом Камероном, европским комесаром за буџетска питања Јоханесом Ханом, као и председницом Европске банке за обнову и развој Одил Франсоа Рено Басо. Он је пренео новинарима и да је имао случајан, али не кратак разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен. 

 

 

„Са Лордом Дејвидом Камероном разговарао сам о плановима Србије за раст у наредним годинама, организацији сајма ЕXPO2027, а посебно сам нагласио значај економске сарадње, инвестиција и трговинских односа између наше земље и Уједињеног краљевства. Разменили смо мишљења о свим важним актуелним изазовима спољне и безбедносне политике, као и о ситуацији у региону Западног Блакана“, навео је председник Вучић, истакавши да су му увек најважнији циљеви за које је рекао да ће их Србија достићи, попут БДП-а и просечних плата и пензија, за шта је потребно много инвестиција. 

 

 

Председник Вучић је изјавио да је од Европске банке за обнову и развој тражио додатна средства по најповољнијим условима за изградњу локалних и регионалних путева у Србији. 

 

"Ми смо пета земља по висини сарадње са ЕБРД, дакле, толико високо је пласирана Србија када говорите о висини новчаних износа. Оно око чега сам се ја борио и око чега се борим увек, то су локални путеви. Хоћу да подигнемо свако село у Србији, хоћу да људи не виде да радимо за бројеве, већ да радимо за њих. Хоћу да не причамо само о путу Смедеревска Паланка - Велика Плана, већ да се боримо и за сваког човека из Пиносаве, из Селевца, Азање и сваког другог места, да и тим људима испред куће можемо да урадимо пут", нагласио је председник Вучић, истакавши да ЕБРД и ЕИБ воле да раде са Србијом, јер Србија са лакоћом враћа кредите, али истовремено постиже свој раст. 

 

 

"Постиже свој развој, повећава плате, животни стандард људи и бори се за своје људе. То је оно зашто је нама и ЕБРД важан и зашто смо увек инсистирали да имамо и ММФ - да имамо ту строгу контролу и строги надзор, да никад не изађемо из ових оквира о којима сам говорио. Сад је наша трка за раст до тих 3,5 одсто ове године, а преко 4 одсто сваке следеће године да бисмо могли да стигнемо све да урадимо. Зато улажемо у инфраструктурне пројекте и гледамо да доведемо најмоћније фабрике из света, да уложимо у вештачку интелигенцију и све друго", навео је председник Вучић и истакао да модернизација Србије мора да буде брза и снажна уколико желимо да опстанемо. 

 

 

Другог дана боравка у Минхену, председник се састао са делегацијом америчких сенатора на челу са сенаторком Џин Шахин, са којима је разговарао о билатералним односима, питањима регионалне стабилности и актуелној геополитичкој ситуацији, као и о јачању економске сарадње и инвестицијама у велике пројекте које Србија покреће у склопу ЕXPO2027. Он је навео да је поновио велику забринутост за безбедност и права српског народа на Косову и Метохији, истичући важност заштите њихових интереса и услова за нормалан живот, поготово имајући у виду и последњи потез Приштине, која је укинула динар као легитимно средство плаћања, чиме је на безобзиран начин угрожена егзистенција српског становништва. 

 

 

"Истакао сам да је честа комуникација између Србије и САД, као изузетно важног партнера наше земље, од кључног значаја у јачању веза између наших земаља и решавању кључних питања од заједничког интереса", рекао је председник Вучић након састанка са сенаторима Џин Шахин, Питом Рикетсом и Крисом Марфијем и додао да је нагласио потребу за наставком дијалога у циљу решавања све јачих притисака са којима се свакодневно суочава српски народ на КиМ, али и захвалио на подршци САД у проналажењу мирног и одрживог решења овог питања. 

 

 

Председник Вучић састао се и са министром спољних послова НР Кине Ванг Јием, са којим је разговарао о свим најбитнијим глобалним питањима када је реч о безбедности и изазовима са којима се свет данас суочава, али и о степену угрожености српског народа на Косову и Метохији. 

 

"Разговарали смо и о билатералним односима и економској сарадњи између Србије и Кине и још једном потврдили челично пријатељство наше две државе и народа. Обавестио сам га о степену угрожености српског народа на КиМ и све тежих услова за живот у јужној српској покрајини", навео је председник.  

 

 

Председник Вучић имао је у Минхену добар и конструктиван разговор са Јаном Боргом, председавајућим Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и министром спољних послова и трговине Републике Малте. 

 

"Пожелео сам Малти много успеха у председавању ОЕБС-ом у години која остаје оптерећена нарастајућим проблемима у бројним областима", пренео је председник и додао да је било речи и о сарадњи и доприносу који Србија може да пружи стабилизацији прилика у Европи, истакавши да Србија озбиљно и одговорно схвата и прати све изазове у окружењу и да зато доследно и снажно ради на очувању мира у региону, упркос бројним препрекама и потешкоћама. Он је напоменуо да је још једном нагласио значај ОЕБС-а у време превирања и великих изазова са којима се суочавају Европа и цео свет, као и да је неоходно да сви значајни политички актери удруже снаге како би се заједничким напорима очували основни принципи садржани у Хелсиншком завршном акту и Париској повељи. 

 

 

Председник Вучић изјавио је да је у Минхену имао одличан и пријатељски разговор са председником Владе Баварске Маркусом Зедером о инвестицијама и јачању веза између Србије и Баварске. Он је навео да су економска снага Баварске и лична репутација господина Зедера као одличног пословног човека, уз стратешки приступ који има у погледу сарадње, помогли да се Баварска позиционира као напредно економско средиште Европе и да тиме даје пример Србији да створи још динамичније и конкурентније пословно окружење и да постане још снажнији кључни играч у покретању економског успеха региона, са фокусом на инфраструктуру, модерну индустрију, иновације, технологију и производњу. 

 

 

"Ускоро, са највећим задовољством, очекујемо посету Маркуса Зедера и његове делегације Србији" најавио је председник Вучић. 

 

Председник Вучић се састао и са председавајућим Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрихом Мерцом и замеником шефа посланичке групе Уније ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу за питања спољне политике и одбране, замеником члана одбора за спољну политику, ЕУ и одбрану, и известиоцем за Србију у радној групи Уније за Западни Балкан Јоханом Вадефулом, са којима је разговарао о економској сарадњи између Србије и Немачке и процесу евроинтеграција и, том приликом, изразио захвалност на континуираној подршци Немачке процесу придруживања Србије ЕУ и истакао значај даљег јачања економских и политичких веза и партнерских односа двеју земаља, који доприносе општој стабилности и у ширем европском контексту. 

 

 

"Изузетно добар сусрет са једним од најзначајнијих политичара Немачке и лидером највеће немачке партије Фридрихом Мерцом и његовим страначким колегом Јоханом Вадефулом, са којима сам разменио мишљења о низу важних тема, укључујући регионалну стабилност, безбедност и динамику развоја унутар Европске уније, али и Западног Балкана", навео је председник Вучић, истакавши да је у разговору нагласио заједнички интерес у решавању сложених геополитичких изазова данашњице и поновио да Србија остаје озбиљан, одговоран и поуздан партнер који доследно даје свој допринос стабилизацији прилика, чиме се позиционирала као кључни актер у региону. 

 

 

Током боравка у Савезној Републици Немачкој, председник Вучић састао се и са високим представником ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозепом Борелом и специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана Мирославом Лајчаком, са којима је разговарао о Косову и Метохији и покушају Аљбина Куртија да у тишини проведе етничко чишћење Срба. 

 

 

"Плашим се да ЕУ неће употребити стварне механизме којима би приморала Куртија да одустане од свакодневних провокација и напада на Србе", рекао је председник и додао да очекује позив у Брисел ових дана и да се нада неком решењу.

 

Минхен,

17. фебруар 2024. године