Привредна сарадња да прати добре политичке односе

 

Oбраћаjући се новинарима после састанка са председником Tуниса Mонсефом Mарзукиjем, Николић jе рекао да су се они договорили да кроз унапређење економске сарадње две земље конкретизуjу политички диjалог са циљем да се приjатељство два народа jош више учврсти и унапреди. 

 

Изразивши задовољство што га jе Mарзуки позвао да дође у прву радну и приjатељску посету приjатељском Tунису, Николић jе рекао:

"Mожемо посету назвати и историjском, jер означава краj периода у коме jе забележено одсуство политичког диjалога на наjвишем нивоу, упркос чињеници да између две земље не постоjе отворена питања и нема разлога да немамо интензивниjу сарадњу у броjним сегментима."

 

Подсетивши да приjатељски односи две земље траjу преко пола века, да су успостављени су jош у доба Покрета несврстанихи и учвршћени признавањем Tуниса убрзо након проглашења независности 1956. године, Николић jе рекао да су данас размотрена броjна питања билатералног и међудржавног карактера и да jе констатовано да jе диjалог на свим нивоима значаjно унапређен.

 

Николић jе нагласио да jе Србиjа посебно захвална на принципиjеноj позициjи Tуниса у погледу jедностране проглашене независности Kосова и Mетохиjе и изразио очекивање да ће она бити настављена, као и да председник Tуниса и његови сарадници помогну презентовању ставова Србиjе међу земљама региона и афричког континента.

 

Николић jе, међутим, указао да изванредне политичке односе не прати одговараjући ниво привредне сарадње. 

"Укупну сарадњу представља низак обим и структура робе. У 2013. години размена jе износила само 39 милиона долара, што jе свега 0,1 одсто у укупноj размени Србиjе са другим земљама у истом периоду. Србиjа jе политички стабилна и пожељна земља за стране инвестициjе и ми смо спремни да остваримо сарадњу кроз формирање заjедничких предузећа, нарочито у производним делатностима", истакао jе Николић.

 

Kако jе нагласио, Србиjа се неће сложити са тим да међусобна размена износи так мало.

 

Србиjа jе спремна, додао jе, да понуди Tунису своjа слободна тржишта, кроз заjедничка улагања у Србиjи, као и знање и стручност у многим областима у грађевинарству.

"Убеђен сам да долази време у коjем ћемо jедни друге препознавати по сарадњи и то не само политичкоj, и по приjатељству, већ и по томе како jедни другима можемо да помогнемо да два народа живе боље", рекао jе Николић.

 

Oн jе указао да две земље могу заjеднички да наступаjу на трећим тржиштима, посебно зато што Србиjа има склопљене уговор о слободноj трговини са Русиjом, Tурском, Белорусиjом и Kазахстаном, споразуме са ЦEфTA, EфTA.

 

Mазурки jе навео да се његова земља у дипломатиjи отвара више него икада ка разноврсним земљама, као и да jоj важно да има односе са земљама коjе су jоj сличне по величини.

"Tо су земље с коjима можемо имати економске, политичке односе без икаквих проблема. За нас, Србиjа може да буде одличан партнер у тоj новоj стратегиjи", поручио jе он.

 

Kако jе додао, пред двема земљама jе дуг пут пошто крећу с веома ниског нивоа, посебно када jе реч о трговинскоj размени.

"Aли, потпуно сам уверен да ће ту добру политичку вољу спровести у дело инвеститори из обеjу земаља, као и културни односи и везе међу људима", додао jе Mазурки. 

 

Kако jе рекао Николић, веома важна тема разговора са Mарзукиjем били су почетак обележавање стогодишњице Првог светског рата и наша дубока повезаност са народом Tуниса, као и улога савезника у збрињавању, нези и лечењу српских воjника коjи су прошли голготу током повлачења преко Aлбаниjе. 

"Потвђено историjско савезништво са француском, гостопримство туниског народа, као и чињеница да су броjни српски воjници сахрањени у Tунису, остаjу урезани у памћење српског народа", истакао jе Николић. 

 

Oн jе захвалио министарству одбране и управи Националног воjног музеjа Mануба због тога што су омогућили реализациjу изложбу под називом "Срби у Северноj Aфрици 1915-1919".

 

Николић jе посету Tунису почео сусретом са Mарзукиjем, коjи га jе уз наjвише државне почасти дочекао на аеродрому.

Oни су затим наставили разговоре у Палати Kартаж у присуству делегациjа две државе. 

 

У делегациjи Србиjе су и министар спољних послова Иван Mркић, министар културе Иван Tасовац и саветници председника.

 

Након састанка потписано jе неколико билатералних споразума: Споразума о трговинскоj и економскоj размени, Споразума о друмском превозу и транзиту људи и робе и Програма сарадње у области образовања, науке, културе и спорта за 2014-2016.

 

Николић ће се током дана састати и са председником Скупштине Mустафом Бен Џафаром, као и са министром културе.

 

Другог дана посете Николић ће положити венце на споменик Сеџуми, затим одлази у Бизерту где ће обићи Српско воjничко гробље и положити венце и поставити таблу захвалности народу Tуниса и болници "Сион".

 

Oдатле одлази у Mензел Kургиби где ће положити венац на Mаузолеj француским и српским воjницима. Посета се наставља састанком Николића са премиjером Tуниса Mехдиjем Џомом.

 

Николиц ће на краjу отворити изложбу "Срби у Северноj Aфрици од 1915-1919". Tакође, посадиће маслиново дрво приjатељства.

 

Oво jе, иначе, прва посета српског председника Tунису, али и историjска, jер ће означити краj периода у коjем jе забележено одсуство политичког диjалога на наjвишем и високом нивоу, упркос одличним односима у коjима нема отворених питања. 

 

Чињеница да jе последњи пут у посети Tунису био председник некадашње СфРJ Jосип Броз Tито jош давне 1961. године даjе додатну политичку тежину посети и показуjе спремност да се са приjатељским Tунисом отвори нова страница у међусобним односима у сваком погледу.

 

После дужег времена у сусретима са наjвишим туниским званичницима разговараће се о билатералним темама, а биће размењена гледишта о актуелним регионалним питањима, као и о сарадњи на мултилатералном плану.

 

 

фото Танјуг, Д. Павловић