Вести
17.11.2022. - 14:35
Регионална конференција „Могућности улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану“
Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је на Регионалној конференцији Могућности улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану, коју су организовале aмбасадe Краљевине Норвешке у Београду и Сарајеву у сарадњи са Нордијском пословном алијансом, Пословном асоцијацијом Норвешка-БиХ и Норвешким партнерима за сарадњу у области енергетике. На Регионалној конференцији учествовали су и председник Владе Републике Албаније Еди Рама, председник Владе Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски, председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
„У области енергетике потребне су бројне реформе, промена наших навика, али и огромна улагања, чак између 16 и 30 милијарди евра наредних година“, поручио је председник Вучић у свом уводном обраћању, наводећи да нема лаких ни једноставних решења, али да се све то мора предузети, јер ћемо се у супротном суочити са катастрофом. Он је рекао и да је ове године констатовано да у Србији постоје дубоки суштински проблеми не само када је реч о диверзификацији снабдевања гасом и нафтом, већ када је реч о нама, нашем старомодном приступу и старим технологијама у термоелектранама. Такође, додао је да ничег новог нема ни када је реч о хидропотенцијалима, као и да држава није у позицији да повећа проценат обновљивих извора енергије у укупној понуди и потрошњи.
"То значи да ћемо морати да спроведемо много реформи, да променимо навике и да радимо на прилично другачији начин. За све владе у региону, једно од најважнијих питања је напредак у сектору енергетике", нагласио је председник и додао да нема ничег важног у тој мери, осим здравства. Он је пренео да су норвешки партнери били од велике помоћи и после неколико месеци, током којих су помно пратили ситуацију у Србији, имају краткорочне, средњорочне и дугорочне предлоге и постављене приоритете када је реч о томе шта треба да урадимо.
"Морамо и наше преносне системе много боље да повежемо, гасне интерконекторе, нафтоводе. Ово је прилика за стране инвеститоре, али и за све нас да повећамо ниво БДП-а, стопу раста, уз истовремено тежак изазов да се задржи фискална стабилност", рекао је председник Вучић. Он је навео да ће Србија и данас потрошити више од 2,5 милиона евра за увоз струје са европске мреже.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
"То показује да крваримо, јер то није ситан новац, а биће још горе током зиме. То значи да ћемо морати да променимо структуру енергетског сектора, да имамо више обновљивих извора енергије, а не само да се ослањамо на угаљ и хидропотенцијале. Не данас или сутра, али убудуће ћемо свакако то морати да ставимо на економско тржиште", истакао је председник Вучић и поручио инвеститорима да су добродошли у Србију, а амбасадорима захвалио на подршци.
"Можемо много тога заједно да урадимо. Имамо много идеја и данас ћемо разговарати да проширимо те идеје на све у регоину. Неки кажу да је то 5+1, неки би рекли шест земаља, али како год да кажемо, морамо да радимо заједно, иначе нисам сигуран шта нас чека. Прегураћемо ову зиму, али нико не зна шта ће бити следеће, која ће бити тежа и окрутнија него што смо очекивали", упозорио је председник.
Заменик министра енергетике и специјални изасланик премијера Краљевине Норвешке за енергетику Андреас Ериксен нагласио је да су сарадња по питању енергије и блиска сарадња у размени енергената у региону неопходне како би се решили проблеми безбедности извора енергије, али и климатске промене.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
Председник Вучић је на заједничкој конференцији за новинаре, након одржане Регионалне конференције, поручио да је за Србију питање о којем су данас разговарали од кључног значаја како краткорочно, тако и средњерочно и дугорочно.
"Ми радимо са Норвежанима и добили смо од њих препоруке шта као држава Србија морамо да урадимо. Добили смо краткорочне, средњорочне и дугорочне приоритете. Огроман је ниво инвестиција које ће морати да буду у енергетику, говорим о Србији, само у зависности од извора од 17 до 32 милијарде евра у годинама пред нама, да бисмо могли да опстанемо и имамо довољно гаса, струје и нафте", нагласио је председник Вучић и истакао да ће то бити нови разлог раста, јер то је и једна прилика, уз све проблеме са којима се суочавамо.
"Оно што су наши закључци данас је да идемо на формирање регионалног тржишта и да покушамо једни другима да помажемо, јер не можемо сви да имамо све. Неки имамо вишак струје у зимском, неки у летњем периоду, неки имамо веће гасне капацитете, неки ће тек да праве своје гасоводе. Једни другима можемо много да помогнемо и само заједнички можемо да обезбедимо будућност", поручио је председник Вучић и пренео да су разговарали и са норвешким инвеститорима. Он је нагласио да Србију чекају велике и тешке реформе и кроз наша јавна предузећа.
"Као и 2014. године, када смо имали финансијско-фискалне реформе, сада ће нам бити потребне тако тешке реформе у енергетском сектору. Мораћемо себе да мењамо, да бисмо могли да направимо сигурну будућност за нашу земљу", закључио је председник Вучић.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
Заменик министра енергетике и специјални изасланик премијера Краљевине Норвешке за енергетику Андреас Ериксен рекао је да зелена енергија може да подстакне зелену транзицију у целом региону и додао да ће напори у том правцу допринети да окружење буде више настројено према инвеститорима, те захвалио председнику Вучићу што се бави том темом.
"Ми смо почастовани што смо овде да поделимо наша знања. Наше фирме већ сарађују са српском владом, а пред нама је пуно напорног посла како бисмо ово остварили и помогли вам у вашој енергетској транзицији", навео је изасланик Ериксен и нагласио да је циљ пројекта да буде део регионалне иницијативе за јачање прекограничне сарадње, како би земље повећале своју отпорност у области енергетике.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
Председник Владе Републике Албаније Еди Рама рекао је да се нада како ће бити створено регионално тржиште енергената, како би земље Западног Балкана имале лакши приступ енергији и инвестицијама у сектору енергетике.
"Ово је било неопходно окупљање у време рата, када бомбе падају и погађају некога у Украјини, а енергетска криза и цене због рата погађају целу Европу. Без икакве сумње, у овим тешким временима, оно што смо раније рекли када смо започели Отворени Балкан и залагали се за ширу регионалну сарадњу, постаје све очигледније да морамо да регионализујемо наша тржишта и да у енергетици идемо изван наших граница", рекао је албански премијер и објаснио да су локална тржишта земаља Западног Балкана мала и да, ако се земље појединачно буду бавиле питањем енергетике и набавком енергената, они могу бити само скупљи.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
Председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија поручио је да се у Босни и Херцеговини произведе више електричне енергије него што је то потребно за потрошњу унутар саме БиХ и истакао да су највећа ограничења и проблеми постројења која су давно изграђена, те да су осим једне нове термоелектране, која је изграђена пре неколико година, све то постројења која траже много улагања и модернизације.
"Свесни смо да је за решења ових проблема и већине проблема наших земља потребна регионална сасрадња. Ми смо у региону, заједно са Србијом, покренули прву озбиљну инвестицију - заједничку изградњу хидроелектране Бук Бијела", нагласио је Зоран Тегелтија и додао да због унутаршњих неспоразума у БиХ још није почео процес изградње те хидроелектране.
"Ове поруке о заједничким улагањима су јако добра порука и онима који покушавају овај процес да блокирају око ХЕ Бук Бијела, да схвате да то не доноси никоме добро, већ само штету", истакао је председавајући Већу министара БиХ и поручио свим инвеститорима који су били данас на скупу да је тржиште Босне и Херцеговине отворено за изградњу нових капацитета тзв. обновљивих избора енергије.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
Председник Владе Републике Северне Македоније Димитар Ковачевски рекао је да је ово прилика да се искористе могућности зелене енергије у земљама Западног Балкана, али и за развој региона као места стварања зелене енергије.
„Желим да вас подсетим да је сарадња једини начин да се превазиђе криза и створи стабилнији енергетски систем који ће привући више инвеститора. Ниједна земља не може сама од себе да реши проблеме“, истакао је македонски премијер и додао да прилике указују да можемо искористити глобалну кризу како би овај регион био центар енергетских потенцијала.
Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл
Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић пренео је да је заједнички закључак да су земље Западног Балкана изузетно отворене за искуства скандинавских земаља, нарочито Норвешке, када је у питању изградња нових енергетских објеката.
"Верујем да смо сви посвећени једном заједничком циљу – ми желимо да радимо заједно и потпуно је био оправдан апел, који се могао чути од људи за говорницом, да морамо више да обратимо пажњу како заједнички да наступамо и према трећим тржиштима и како да видимо могућност да се пројекти који би били заједнички могу имплементирати на овом простору. Опште очекивање свих је да умањимо енергетску зависност и да идемо ка изградњи енергетских објеката из обновљивих извора енергије, да будемо много више зелени призвођачи“, закључио је председник Владе Црне Горе.
Београд,
17. новембар 2022. године
