Сарадњом до стабилности региона

Данас сам дочекао председника Јоханиса не само као пријатеља Србије; дочекао сам га и као нашег савезника у борби за очување мира и стабилности у региону. Румунија и Србија немају шта да забораве и опросте једна другој. Тако је било одувек, тако ћемо се трудити да остане заувек.

Сведоци смо да, и поред великог труда који је уложен последњих неколико година да би овај наше мали део Европе могао напокон да крене напред, да се развија и да се за све људе у региону обезбеде вредности и стандарди живота као што га имају грађани модерних земаља, пред нас се поново постављају искушења и препреке и поново би да нас гурну у сукобе и враћају у прошлост.

Терористички упади у Македонију од пре неколико месеци, проблем миграната који је навео Мађарску на тако несрећну одлуку као што је подизање ограде на граници са Србијом, покушај линча председника Владе Србије на месту које би самом својом страшном суштином требало да позива на мир и опраштање, само су врх леденог брега нестабилности, створеног злоделима оних, који се лажно куну да су им, као и нама, мисли посвећене успостављању мира у региону.

Србија неће наседати на провокације. Србија ће показати величину тако што ће и даље чинити оно што смо рекли да ћемо чинити: уложићемо све своје напоре да наша кућа, наш Балкан, део Европе где смо вековима живели једни поред других, напредовали када смо сарађивали и пропадали када смо се свађали, буде оаза мира и трајне стабилности; да можемо да радимо заједно као људи, као добре комшије, да несугласице решавамо разговорима, да се не задовољимо тиме што ћемо само следити пример Европе, него да ми будемо пример за целу Европу.

Зато користим ову прилику да заједно са нашим пријатељем, председником Јоханисом, пошаљем јасну поруку: ми хоћемо да народи Балкана живе као добре комшије, да живе добро и да живе у миру! И да су обе наше земље одлучне да се за тај циљ боре као савезници, као пријатељи.