Састанак са министром спољних послова Савезне Републике Немачке

 

„Србија има најтешње економске односе са Немачком и убељиво највећу тровинску размену, која је расла и у време пандемије корона вируса прошле године. Не постоји ниједан спољни партнер који нам је у економском смислу важан као Немачка", рекао је председник Вучић у свом обраћању након састанка. Он је навео да је прошле године, у време пандемије, забележен раст трговинске размене, што није случај ни са једном другом земљом. 

 

Председник Вучић је истакао да је Србија између 2010. и 2020. године чак за 2,5 пута увећала трговинску размену са Немачком, а за 2,9 пута повећала извоз и додао да је пре неколико година укупан број запослених у немачким компанијама у Србији био 17.000, а данас је већи од 70.000.

 

"То су озбиљне компаније, било велике или породичне. Оне мењају и свест наших људи, постајемо одговорнији, марљивији, а то доноси нову вредност", рекао је председник Вучић и нагласио да је посета немачког министра спољних послова Србији потврда значаја политичког дијалога и унапређења билатералне сарадње Србије и Немачке. 

 

 

Председник Вучић је захвалио министру Масу и Немачкој на подршци Србији у процесу евроинтеграција, додајући да је на састанку било речи о владавини права и усклађености спољне политике Србије са ЕУ. Он је указао на одређене проблеме са којима се Србија суочава и на ствари које су другачије постављене у нашој спољној политици, али је истакао да ћемо, у свим питањима  у којима то не угрожава највиталније српске државне и националне интересе, гледати да постижемо што је могуће већу сагласаност са земљама ЕУ.

 

"За нас је сарадња са Немачком од пресудног значаја и верујем да може да буде још већа и значајнија. За нас не постоји већи и значајнији партнер на нивоу ЕУ", рекао је председник Вучић. Он је истакао да ће Србија у региону имати апсолутно конструктивну улогу и да ћемо чувати мир.

 

"Нисмо заинтересовани за територије других, већ за сарадњу у областима културе, спорта, економије. Наш циљ је снажна, економски јака и успешна Србија. То је од пресудног значаја", нагласио је председник Вучић и додао да је потребно и  да градимо мир са Албанцима, јер је извесно да ће Срби и Албанци бити две највеће нације у наредних 100 година. 

 

 

"Србија не тражи извињавајући разлог да одбија долазак до компромиса, већ сматра да замрзнути конфликт није најбоље решење јер увек неко може да га одмрзне. Суштина напретка је у миру", поручио је председник Вучић и истакао да је важно да се испуне сви споразуми који су потписани, пре свега Бриселски, и да се успостави ЗСО. Он је захвалио министру Масу, али и немачкој канцеларки Ангели Меркел, за сву помоћ и подршку развоју Србије у свим областима. 

 

„Хвала вам на томе. Ми ћемо се трудити да, чувајући стабилност и радећи марљиво у будућности, покажемо да заслужујемо чланство у ЕУ", нагласио је председник Вучић. 

 

Министар спољних послова Савезне Републике Немачке Хајко Мас истакао је да је свестан чињенице да процес нормализације односа са Приштином није лак, али сматра да он доприноси и развоју економије.

 

 

"Србија и земље у њеном окружењу имају такав економски потенцијал и богатство културе, то су ресурси које треба искористити за добробит људи у региону, али и у Европи", поручио је министар Мас и додао да свака држава на Западном Балкану сама одређује брзину придруживања ЕУ и да је за то потребан реформски напор на националном нивоу, пре свега у главним областима као што су владавина права и борба против корупције. Он је рекао и да се може видети колико је Србија успешна у спровођењу вакцинације становништва. 

 

"То се интензивно прати и у ЕУ. Што смо успешнији у вакцинацији, биће лакши повратак нормалном животу. Сматрам да је то прекретница у заједничкој борби против овог вируса. Ми смо убеђени да можемо победити кризу само ако имамо праведну расподелу вакцина широм света и не треба то спојити са политичком послушношћу", нагласио је министар Мас и навео да средства од 12 милијарди евра, колико износи пакет помоћи ЕУ за регион, треба добро искористити за економско оснаживање региона, Србије и Уније. 

 

Београд,

23. април 2021. године