Учење хришћанске љубави ретко је у историји било на већем искушењу него сада

Председник Републике Србије Томислав Николић присуствовао је свечаном отварању конференције „Хришћанско поимање проблема избеглица у смислу актуелне реалности“ у организацији Међународног фонда јединства православних народа.

ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
НА 22. МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ФОНДА ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА
Пирот, 11.4.2016.

Тема скупа: ХРИШЋАНСКО СХВАТАЊЕ ПРОБЛЕМА ИЗБЕГЛИЦА
У СВЕТЛУ АКТУЕЛНЕ РЕАЛНОСТИ

Уважени председниче Међународног фонда јединства православних народа, господине Алексејев,
Ваша високопреосвештенства, часни оци,
Представници Владе Републике Србије,
Ваше екселенције,
Уважени грађани Пирота,
Даме и господо, браћо и сестре,

Дозволите ми најпре да се још једном захвалим Међународном фонду јединства православних народа на престижној награди која ми је недавно уручена у Москви.
У њој сам препознао јединство из назива ове уважене организације, у њој видим саборност, још једну потврду искреног братсва које нас повезује и обавезу да истрајемо у сталним напорима очувања наше културне посебности, идентитета, али и доброте, хуманости, идеји човекољубља коjoj нас учи православље.
У том смислу разумем и тему 22. Конференције Фонда, као људску и хришћанску бригу за сваког човека у невољи, без обзира којој вери или народу припада.
Учење хришћанске љубави ретко је у историји било на већем искушењу од овог у наше време, када нам из далеких земаља стиже силан народ бежећи од рата и глади, од смрти.
Сви принципи које промовише Европа, данас су на најтежем испиту у самој Европи. Колико солидарности, саосећања, колико помоћи и доброте је Европа, која је све уредила законима, спремна да пружи, сада већ милионима избеглица који траже спас на Старом континенту?

„У добру је лако добар бити“, каже највећи српски песник Његош. Лако је промовисати солидарност као темељну вредност једне заједнице, говорити о њој у врменима и простору у ком влада какво такво благостање. Сасвим је друго живети тај принцип и поступати по њему када колоне миграната закуцају на твоја врата, као што су дошла на праг Европе тражећи спас.
Прелазећи, а ми бисмо рекли обијајући тако прагове од једне до друге државе, стигли су и у Србију – државу без ограда, без осуда, са пословичним саосећањем својих грађана и добро организованом, која их је угрејала, нахранила, лечила. Која није изневерила ни европску вредност солидарности, ни хришћанско учење о доброти.
Не пада нам на памет да се понашамо другачије. Не желимо да изневеримо претке и обрукамо потомке. Наша историја исписана је сеобама, прогонима, егзодусима. Последње деценије прошлог века обележиле су колоне Срба који су бежали од смрти, са Косова и Метохије и из Хрватске понајвише.

Од Арсенија Трећег Чарнојевића, па до колона протераних са вековних огњишта крајем прошлог века, судбина сеоба прати мој народ. Зато смо и у овој невољи, која је путем спаса на наш праг довела на стотине хиљада људи, знали како да их дочекамо: као грађани Србије, као Срби, као следбеници хришћанског учења, као људи!

Драги пријатељи,
Због таквог нашег односа према мигрантима, за данашњу конференцију чија је тема „Хришћанско схватање проблема избеглица у светлу актуелне реалности“ Србија је право место.
Можда зато, можда највише зато што се овде показало да није у питању колико је једна земља богата или сиромашна, већ шта су јој темељи у систему вредности државе и друштва, како је организована, колико је спремна да своје мало подели са онима који немају нимало. Колико су принципи солидарности и хришћанске љубави део сваког њеног грађанина и друштва у целини.
Нека закључци са ове Конференције буду порука државама и владама свих земаља које на било који начин дотиче мигрантска криза. На нама је као мученом и искусном народу, угроженом и зато што је православан, да им дамо савет, а они нека раде по савести.
Желим вам срећан и успешан рад.